Šta je nalog za trgovanje?

Nalozi koje klijent kupac i klijent prodavac daju svojim brokerima za izvršenje kupovine, odnosno prodaje konkretne hartije od vrednosti. Berzanski posrednik naloge svojih klijenata sortira po vrsti i ceni, tako da brokeru berze može da ispostavi zbirne naloge kupovine odnosno prodaje.

Na vrh strane

Šta je provizija i koliko ona iznosi?

Provizija predstavlja trošak po nalogu koji investitor plaća brokeru kod kupovine i prodaje hartija od vrednosti. Sastoji se od provizije brokerske kuce, provizije berze i provizije Centralnog registra. U brokerskim kucama u Srbiji provizija se kreće izmedu 1 i 2%.

Na vrh strane

Kako da prodam hartije od vrednosti koje posedujem?

Da biste prodali svoje akcije treba da odete kod ovlašćenog brokera. Ukoliko nemate uknjižene akcije, odnosno vlasnički račun u Centralnom registru, broker će ga otvoriti, zbog čega sa brokerom sklopate Ugovor o otvaranju i vodjenju vlasničkog računa.

Takođe sa brokerom sklapate Ugovor o brokerskim poslovima (posredovanje /zastupanje u kupoprodaji HOV).

Zatim popunjavate već gotov obrazac Nalog za prodaju akcija, potpisujete ga i ostavljate kod svog brokera, o čemu će on vama izdati Potvrdu da je primio vaš nalog.

- Međutim, morate poneti sledeća dokumenta: - potvrdu o akcijama koju ste dobili od vašeg emitenta ili ugovor sa emitentom o upisu akcija
- ličnu kartu
- dokaz da ste otvorili poseban namenski dinarski račun kod banke na koji će biti uplaćen novac od prodaje vaših akcija (ugovor sa bankom ili kartica)

Nakon što je broker prodao vaše akcije on vam pismeno šalje obaveštenje o izvršenju naloga prodaje sa izveštajem o stanju na vašem vlasničkom računu.

Rok za uplatu sredstava na vaš račun u banci i skidanje vaših akcija sa vlasničkog računa u Centralnom registru je 3 dana od dana trgovanja.

Na vrh strane

Šta se dešava ako ne želim da prodam hartije od vrednosti koje posedujem ispod neke određene cene?

Kada zaključite ugovor sa brokerom tada ste u mogućnosti da preko njega dajete naloge za kupoprodaju hartija od vrednosti na berzi. Postoji više vrsta naloga i svaki od njih na određeni način štiti Vaš interes u trgovini. Ako postoji cena ispod koje ne želite prodati Vaše hartije od vrednosti, tada ćete uz pomoć Vašeg brokera ispostaviti prodajni limit nalog na tu cenu. Vaše hartije će u tom slučaju biti prodate isključivo po toj ili višoj ceni, nikako ispod nje. Ako je u pitanju kupovni limit nalog Vi ćete postati vlasnik željenih hartija od vrednosti po ceni koja je jednaka stop ceni koju ste specificirali ili je niža od nje. Treća vrsta naloga je nalog po preovlađujućoj ceni koji Vašeg brokera ovlašćuje da proda ili kupi hartije od vrednosti koje su predmet naloga po ceni koja je utvrđena metodom trgovine na berzi.

Nalozi imaju i svoje vremensko trajanje koje takođe Vi određujete. Tako možete svom brokeru dati dnevni nalog, koji traje jedan dan ili nalog do opoziva, koji traje dok ga Vi ne poništite (opozovete).

Na vrh strane

Da li mi je potreban poseban racun za prodaju hartija od vrednosti?

Prilikom prodaje hartija od vrednosti (akcija ili obveznica) potrebna su tri računa. Za Klijenta je svakako najvažniji račun u banci na koji se prebacuju sredstva nastala prodajom hartija od vrednosti. Ovakav račun se uobicajeno zove Namenski račun za trgovanje hartijama od vrednosti i može biti otvoren samo u banci koja je član Centralnog registra. Što se tiče ostala dva računa, njih otvara i o njima se za svog Klijenta brine broker, a u pitanju su takozvani vlasnicki i trgovački račun. Na vlasničkom računu se nalaze Vaše hartije od vrednosti, dok se na trgovacki račun prebacuju hartije od vrednosti kojima će se trgovati.

Na vrh strane

Šta sve treba da uradim da bih kupio određenu hartiju od vrednosti?

Procedura za kupovinu hartija od vrednosti, u zavisnosti od toga da li ste pravno ili fizičko lice i koju hartiju od vrednosti nameravate da kupite, je sledeća:

Ako ste pravno lice i kupujete:

Akcije...

- Potpisujete ugovor o posredovanju sa brokerom koji Vam istovremeno u Centralnom registru otvara trgovacki i vlasnički račun hartija od vrednosti koji su neophodni za trgovanje na berzi.
- Otvarate namenski dinarski racun kod banke koja je član Centralnog registra i deponujete novac na taj racun
- Potpisujete nalog kupovine kod svog brokera, kojim određujete uslove pod kojima želite da kupite akcije
- U isto vreme brokeru predajete konfirmaciju banke o stanju na namenskom racunu i ovlašcenje za raspolaganje sredstvima sa računa
- Broker po vašem nalogu trguje na berzi
- Nakon uspešne transakcije, broker Vam dostavlja potvrdu o realizovanom nalogu kupovine
- Kliring i saldiranje transakcije vrši se od strane Centralnog registra, Vaše banke i uz podršku brokera.

Obveznice stare devizne štednje...

- Potpisujete ugovor o posredovanju sa brokerom koji Vam istovremeno otvara vlasnički račun za hartije od vrednosti kod Centralnog registra.
- Otvarate namenski devizni račun za trgovanje obveznicama kod banke i deponujete novac (firma je u pravnoj obavezi da ima devizni račun sa koga bi se prenela sredstva na namenski devizni račun obveznica sa koga bi se kupovale obveznice). Račun otvara ovlašćeno lice ispred firme.
- Potpisujete kupovni nalog kod svog brokera, predajete konfirmaciju banke o stanju na namenskom deviznom računu kupca, broker po vašem nalogu trguje na berzi
- Centralni registar dostavlja konfirmaciju odobrenja vlasničkog računa kupca brokeru, broker Vam dostavlja izveštaj o transakciji, a Vi možete dobiti izvod sa svog računa pri Centralni registar

Komercijalne zapise...

- Potpisujete sa izabranim brokerom ugovor o posredovanju na finansijskom tržištu.
- Vaš postojeci žiro račun koristite za plasman (kupovinu) u komercijalne zapise preduzeća
- Nalog kupovine predajete brokeru
- Nakon uspešne transakcije, broker Vam dostavlja potvrdu o realizovanom nalogu kupovine
- Na kraju godine plaćate porez 20% po osnovu prihoda od kamate

Ako ste fizičko lice i kupujete:

Akcije...

- Potpisujete ugovor o posredovanju sa brokerom koji Vam istovremeno u Centralnom registru otvara trgovački i vlasnički račun hartija od vrednosti koji su neophodni za trgovanje na berzi
- Otvarate namenski dinarski račun kod banke koja je član Centralnog registra i deponujete novac na taj račun
- Potpisujete nalog kupovine kod svog brokera, kojim određujete uslove pod kojima želite da kupite akcije
- U isto vreme brokeru predajete konfirmaciju banke o stanju na namenskom računu i ovlašćenje za raspolaganje sredstvima sa računa
- Broker po vašem nalogu trguje na berzi
- Nakon uspešne transakcije, broker Vam dostavlja potvrdu o realizovanom nalogu kupovine
- Kliring i saldiranje transakcije vrši se od strane Centralnog registra, Vaše banke i uz podršku brokera. Potpisujete ugovor o posredovanju sa brokerom

Obveznice stare devizne štednje...

- Potpisujete ugovor o posredovanju sa brokerom koji Vam istovremeno otvara vlasnički račun za hartije od vrednosti kod Centralnog registra.
- Otvarate namenski devizni račun za trgovanje obveznicama kod banke i deponujete novac
- Potpisujete kupovni nalog kod svog brokera, predajete konfirmaciju banke o stanju na namenskom deviznom računu kupca, broker po vašem nalogu trguje na berzi
- Centralni registar dostavlja konfirmaciju odobrenja vlasničkog računa kupca brokeru, broker
- Vam dostavlja izveštaj o transakciji, a Vi možete dobiti izvod sa svog računa pri Centralnom registru

Komercijalne zapise...

- Potpisujete sa brokerom ugovor o posredovanju na finansijskom tržištu
- Otvarate namenski dinarski račun kod banke sa kojom Vaš broker sarađuje
- Preko brokera dajete nalog za uplatu dinarskih sredstava na Vaš namenski račun
- Vaš broker u skladu sa tražnjom na tržištu plasira Vaš novac kupovinom zapisa preduzeca
- Prodavac zapisa Vam o dospeću plaća kamatu umanjenu za porez od 20%.

Na vrh strane

Do kada važi nalog koji ste ispostavili svom brokeru?

Ukoliko na nalogu stoji "do opoziva" tada nalog važi 90 dana ukoliko ne odlučite da ga povučete pre toga. Nalog po preovlađujućoj ceni važi samo za prvu narednu aukciju. Vaša obaveza je da se povremeno informišete o situaciji vezano za kretanje cena akcija koje posedujte, kako ne bi došlo do toga da vam se nalog realizuje po ceni kojom niste zadovoljni ili da zbog nerealne cene ostane dugo ne realizovan. Zato je potrebno da pratite situaciju i poredite je sa uslovima iz Vašeg naloga.

Na vrh strane

Šta ako je vlasnik akcija preminuo?

Treba provesti ostavinski postupak i prijaviti akcije u ostavinsku raspravu. Nakon pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, treba odneti takvo rešenje članu Centralnog registra koji vrši preknjižavanje hartija na naslednika.

Na vrh strane

Na koje načine klijent može dati nalog za prodaju svojih akcija kao i nalog za kupovinu akcija?

U skladu sa Pravilnikom o uslovima za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva, klijent nalog može dati u pismenom obliku, neposredno ili putem pošte, telefaksom.

Na vrh strane

Mogu li se predomisliti u pogledu cene i količine akcija nakon što sam već dao nalog svom brokeru, ili čak povući celi nalog?

Ono što je najbitnije da shvatite, to je da odluku o ceni i količini akcija koje želite da prodajete donosite isključivo sami. Niko nema zakonsko pravo da Vas primorava da prodajete akcije pod drugim uslovima.

Međutim, ukoliko ste se predomislili u pogledu cene ili količine iz naloga, ili čak želite da povučete kompletan nalog, vaš broker može vršiti promene, ili povući nalog ali samo pod uslovom da nalog nije realizovan.

Na vrh strane

Koje poreze placam kao vlasnik i prilikom prodaje akcija?

POREZI

1. Porezom na imovinu (ureden Zakonom o porezima na imovinu - "Službeni glasnik RS", br. 26/2001 i 80/2002) oporezuje se pravo svojine na udele u društvu sa ograničenom odgovornošću i na akcije izdate na ime i iznosi 0.25% (obračunava se na knjigovodstvenu vrednost pomnoženo sa brojem akcija)

Akcionar koji su dobili akcije besplatno (kroz privatizaciju) nisu obveznici poreza na imovinu akcija.

2. Prenos uz naknadu hartija od vrednosti predmet je oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava, saglasno odredbi člana 23. tačka 3) Zakona o porezima na imovinu - "Službeni glasnik RS, br. 26/2001 i 80/2002).

Dakle, porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod svakog prenosa apsolutnih prava na hartijama od vrednosti.

Dakle, na prenos uz naknadu - prodaju državnih zapisa Republike Srbije, odnosno blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije, koji se vrši pravnim i fizičkim licima Zakonom nije propisano poresko oslobođenje, što znači da se porez na prenos apsolutnih prava plaća.

Stopa poreza na prenos apsolutnih prava na hartijama od vrednosti je 0,3% (član 30. tačka 1) Zakona).

Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno prenosilac prava iz čl. 23. i 24. Zakona (član 25. stav 1. Zakona).

Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava dužan je da podnese poresku prijavu u roku od deset dana od dana nastanka poreske obaveze sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obaveze. Prijava se podnosi poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji obveznik ima prebivalište odnosno sedište (clan 36. st. 1. i 2. Zakona). Porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje rešenjem nadležni poreski organ, a plaća se u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

3. Prodajom udela u imovini pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti (osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenja obaveza Republike po osnovu zajma za privredni razvoj i devizne štednje građana), kada je prodajna cena veća od nabavne cene uskladene prema odredbama Zakona o porezu na dobit preduzeća ("Sl. glasnik RS", br.25/2001, 80/2002 i 43/2003), ostvaruju se dobici od prodaje hartija od vrednosti koji se saglasno clanu 27. Zakona smatraju kapitalnim dobicima, što znaci da se ostvareni prihod po ovom osnovu, bez izuzetka, smatra kapitalnim dobitkom. Poresku osnovicu u poreskom bilansu čini zbir oporezive dobiti i ostatka kapitalnog dobitka, koji su utvrdeni na način propisan Zakonom i Pravilnikom o poreskom bilansu obveznika poreza na dobit preduzeća ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001, 5/2002 i 7/2003). Poreska stopa iznosi 14%.

4. Prihod koji fizicko lice ostvari prodajom, izmedu ostalog, hartija od vrednosti (osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se ureduje izmirenja obaveza Republike po osnovu zajma za privredni razvoj i devizne štednje gradana), kao kapitalni dobitak, podleže plaćanju poreza na dohodak građana na kapitalni dobitak u skladu sa odredbama cl. 72 - 78. Zakona o porezu na dohodak gradana ("Službeni glasnik RS", br. 24/2001 i 80/2002).

Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene hartija od vrednosti i njihove nabavne cene.

Obveznik poreza na kapitalni dobitak je fizičko lice koje ostvari kapitalni dobitak.

Porez na kapitalni dobitak plaća se po stopi od 20%.

Na vrh strane

Vlasnik akcija je preminuo. Pre svoje smrti, on je preko brokera dao nalog za prodaju akcija. Da li će te akcije sada biti prodate i ako ne, kako da ja (naslednik) prodam te akcije?

Centralni registar hartija od vrednosti s početka ove godine postao je institucija koja je zadužena za vođenje evidencije o vlasništvu nad svim hartijama od vrednosti. Po zakonu i ostalim propisima koji regulišu ovu materiju, registar je zadužen da, na osnovu konačnog rešenja ostavinskog suda, izvrši preknjižavanje vlasništva na akcijama sa preminulih lica na njihove naslednike.

Nažalost, procedura usaglašavanja podataka Privremenog registra (koji je do sada obavljao tu funkciju i prestao da postoji početkom januara) i evidencije Izdavaoca (Preduzeca čijih akcija je Vaš suprug bio vlasnik) za veliki broj preduzeća još uvek nije obavljena. Razlozi tome su mnogi. Jedan je veoma formalizovana procedura usaglašavanja, koja je opravdana, jer greške u tom postupku nisu dozvoljene. Drugi razlog predstavlja ne baš naročito brz odgovor preduzeća, za koje usaglašavanje predstavlja komplikovanu proceduru koja predstavlja opterećenje resursa i dodatni finansijski izdatak.

Vama ne ostaje ništa drugo nego da sačekate da preduzeće cije akcije treba da nasledite obavi ovu proceduru. Tek nakon toga ćete se obratiti nekom od članova Centralnog registra (brokerska kuca ili banka), koji će u vaše ime a na osnovu rešenja iz ostavinske rasprave obaviti proceduru preknjižavanja vlasništva.

Na pitanje da li će akcije biti prodate, pošto postoji nalog za prodaju, odgovor je da neće. Razlog tome jeste činjenica da su se od početka godine promenila Pravila berze a doneta su i Pravila poslovanja Centralnog registra. Da bi raspolagao svojim akcijama, svaki vlasnik mora imati otvoren vlasnički račun hartija od vrednosti. Pošto Vaš pokojni suprug više ne može otvoriti taj račun, moraćete sačekati usaglašavanje sa Centralnim registrom i preknjižavanje a zatim otvoriti vlasnički račun na vaše ime i dati novi nalog za prodaju.

Na vrh strane

Dao sam nalog za prodaju akcija u novembru prošle godine. U meduvremenu sam saznao da je došlo do izmena pravila trgovanja. Da li te izmene uticu na moj nalog i da li ce to uticati na moju mogucnost da raspolažem svojom imovinom?

Dobro ste obavešteni. Naime, od kada je Centralni registar preuzeo nadležnosti na onim poslovima koje je do tada obavljao Privremeni registar, došlo je do znatnih promena u načinu funkcionisanja finansijskog tržišta. Mnoge od tih promena direktno će uticati i na Vas, upravo u smislu mogućnosti prodaje.

Ako bi smo okarakterisali same promene, mogli bi smo reći da su one dugoročno veoma dobro rešenje. Naročito dobro je to, što ce sada svaki vlasnik akcija u Srbiji imati tzv. vlasnički račun hartija od vrednosti, koji otvara član Centralnog registra (broker) i koji će biti garancija tačnosti i efikasnosti u postupcima prenosa vlasništva na hartijama i novcu. Takode, taj račun ce omoguciti kvalitetnu evidenciju, pa će vaša prava prema preduzeću čiji ste akcionar biti mnogo bolje zaštićena nego do sad.

Medutim, ako stvari posmatramo na kratak rok, još uvek postoje problemi koji trenutno otežavaju postupak trgovine akcijama. Mnoga preduzeca nisu ni započela postupak usaglašavanja knjige akcionara sa Centralnim registrom, a to je preduslov da Vi kao pojedinačni akcionar otvorite svoj vlasnički račun, koji je pak preduslov bilo kakvog prenosa vlasništva.

Što se vašeg konkretnog problem tiče, najbolje za Vas bilo bi da saznate da li je preduzeće čiji ste akcionar pokrenulo proceduru registracije pred Centralnim registrom. Na osnovu toga znaćete da li možete i u kakvim rokovima otvoriti vlasnički račun. Ukoliko imate želju da akcije prodate, prilikom otvaranja pomenutog računa možete dati i novi nalog za prodaju. Tu trebate voditi računa o novim pravilima: nalog po preovlađujućoj ceni (PC) traje samo za sledeću aukciju, a limit nalog maksimalno 90 dana, nakon čega morate dati novi nalog.

Na vrh strane

Pošto nisam bio u zemlji 1997. godine, kada je bio raspisan javni poziv za upis akcija, nisam imao mogucnosti da se upišem. Da li sada mogu da ostvarim to svoje pravo?

Zakon o svojinskoj transformaciji je mogućnost za upis besplatnih akcija okvalifikovao kao pravnu moć. Sva lica koja, u skladu sa zakonom, tu svoju pravnu moć iskoriste i "upišu akcije" u predviđenom roku, tek nakon obavljene procedure raspodele akcija postaju vlasnici. Propuštanjem mogućnosti da upišete akcije u roku određenom u javnom pozivu za upis, Vi ste praktično izgubili pravo na akcije. Sve akcije koje su po zakonu namenjene za raspodelu medu gradđanima pripale su licima koja su iskoristila mogućnost upisa (ili državi), tako da sada nema više slobodnih akcija koje bi mogle pripasti vama. Jedina mogućnost koja ostaje jeste da pred sudom dokazujete da sama procedura javnog poziva za upis besplatnih akcija nije bila u skladu sa zakonom u drugim propisima koji regulišu ovu materiju ili je imala druge pravne nedostatke (što je veoma retko bio slucaj).

S druge strane, novi Zakon o privatizaciji predviđa da opet deo akcionarskog kapitala bude besplatno raspoređen medu građanima (clan 42. odreduje krug lica koja imaju to pravo), pa Vam savetujemo da proučite taj zakon jer postoji mogucnost da besplatno dobijete akcije nekih od preduzeća koja se sada nalaze u postupku privatizacije.

Na vrh strane